Мастер студије јавног здравља

Мастер студије јавног здравља

МАСТЕР СТУДИЈЕ ЈАВНОГ ЗДРАВЉА - ОПИС СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА МАСТЕР СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Студијски програм другог степена струковних студија обухвата мастер струковне студије јавног здравља у трајању од две године односно четири семестра. Након завршетка студијског програма, студент стиче звање Струковна мастер медицинска сестра. Свака година студија вреднована је са по 60 ЕСПБ бодова, односно укупно вредновање програма износи 120 ЕСПБ бодова.

Студије припадају студијама високог образовања другог степена, са исходом даљег развијања способности и ставова високостручних кадрова из области здравствене неге и јавног здравља, који су стекли адекватна теоријско-практична и практична знања и вештине те оспособљени за рад на свим нивоима здравствене заштите, а пре свега у руковођењу сестринском праксом; промоцији здравља и превенцији болести; планирању, истраживању и примени метода у јавном здрављу, као и у контроли и вредновању резултата рада у у свакодневној јавноздравствнеој пракси ради њеног континуираног унапређивања.

Програм оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних за даљу интеграцију теoрије, истраживања и праксе из области здрвавствене неге у јавном здрављу, кроз изучавање академско-опште образовних, стручних и стручно-апликативних предмета из области здравствене неге и јавног здравља.

Теоријска настава и вежбе се изводе у слушаоницама и кабинетима у школи, а вежбе и практични рад се изводе у наставним базама школе - установама примарне, секундарне и терцијалне здравствене заштите (Опште болнице Суботица, домовима здравља, заводима за јавно здравље), установама социјалне заштите попут Дома за незбринуту децу Колевка, Геронтолошког центра итд. Настава се изводи кроз примену савремених метода рада које осим интерактивних предавања, вежби, семинарских радова, консултација, колоквијума, укључују и пројектне задатке, практични рад, као и стручне праксе у одговарајућим установама. На студијама се поред обавезних предмета, студенти опредељују и за слушање изборних предмета који им пружају могућност избора будућег професионалног ангажовања у различитими областима здравственог сектора.

Сваки предмет је добио одређену бодовну вредност у складу са Европским системом преноса бодова (ЕСПБ бодови), као и мастер рад и обављена стручна пракса. Студент завршава студије израдом и одбраном мастер рада.

Студијски програм садржи елементе утврђене Законом о високом образовању РС и прописаним Стандардима за акредитацију овог нивоа студија. Усаглашен је са Директивом 2013/55/ЕС Европске уније.

Студенти мастер струковних студија за стицање стручног назива Струковна мастер медицинска сестра који студирају на другим акредитованим високошколским установама могу да пређу на овај студијски програм ако је приложен компатибилан курикулум који садржи детаљан опис предмета које је студент слушао и положио на другој високошколској установи.


Студијски програм : Мастер струковне студије јавног здравља, 2 година 4 семестар

Назив предмета: Ментално здравље и превенција менталних поремећаја

Статус предмета: изборни, СА

Број ЕСПБ: 9

Услов:

Циљ предмета:

Упознавање студената са појмовима менталног здравља и менталних болести, циљ је да студенти стекну разумевање основних појмова и дефиниција менталног здравља, као и менталних болести као што су депресија, анксиозност, схизофренија и други; оспособљавање студената да приступе менталним поремећајима из мултидимензионалне перспективе, укључујући физичке, психолошке, социјалне и културалне факторе; оспособљавање студената за спровођење мера превенције и унапређења менталног здравља у различитим популационим групама; оспособљавање за рад са особама које имају менталне поремећаје у институцијама и широј заједници и окружењима, укључујући здравствене установе, школе, заједнице и службе за помоћ.

Исход предмета

Усвајање основних вештина у заштити и унапређењу менталног здравља и превенције, процене и праћења менталних поремећаја; примене мера превенције менталних поремећаја у различитим популационим групама, како да примене стратегије и програме превенције менталних поремећаја у различитим контекстима и за различите групе, као што су деца и млади, старије особе, рањиве групе (индивидуални и тимски рад);савладавање вештина рада са особама које имају менталне поремећаје као и њиховим породицама у превазилажењу изазова и промоцији здравља.

Садржај предмета

Теоријска настава

Предмет и теоријске основе заштите менталног здравља. Превенција психичких поремећаја. Ментална хигијена целокупног животног циклуса човека: Рођење и детињство, адолесценција, одрасло доба, старост. Савремени проблеми живљења: Алијенација, живљење у градској средини, живљење у сеоској средини, синдром изгарања, ванредне ситуације, избеглиштво. Социјална патологија и маладаптивна понашања: маргинализоване групе, насиље у породици, алкохолизам, наркоманија, проституција, верске секте, патолошко коцкање, суицидалност, нови облици зависности.Ментално хигијенски приступ здрављу и болести, умирању и смрти. Комуникација у делатности здравствених радника. Свеобухватна заштита менталног здравља.

Практична настава

Организација рада служби за заштиту менталног здравља. Прелазни облици третмана, Дестигматизација људи са проблемима менталног здравља. Планирање програма превенције менталног здравља. Анкетирање популације под ризиком. Израда плана и програма превенције за изабрану популацију. Рад клубова психосоцијалне подршке. Медијација. Резилијентност. Медијска промоција менталног здравља.

Литература:

1. Мићевић Карановић J, Кнежевић Ј, ШапићР, ДимовићА.Ментално здравље и поремећаји: теоријске основе и вежбе за предмет Ментална хигијена. Висока школа струковних студија за образовање васпитача; 2021.

2.  ВидановићИ, КоларД. Ментална хигијена. Срeмчица:Линеа; 2003.

Број часова активне наставе: 6

Теоријска настава: 3

Практична настава:2

СИР: 1

Методе извођења наставе:

Предавања, вежбе, рад у малој групи, семинарски радови, презентација пројекта

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

10

писмени испит

 

практична настава

10

усмени испт

30

колоквијум-и

40

..........

 

семинар-и

10

 

 

Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари итд......

*максимална дужна 2 странице А4 формата


Студијски програм : Мастер струковне студије јавног здравља, 2 година 3 семестар

Назив предмета: Медицинска нутритивна превенција

Статус предмета: изборни, СА

Број ЕСПБ: 9

Услов: Нема

Циљ предмета

Упознавање са процесом нутритивне заштите, принципима медицинске нутритивне превенције обољења која имају јавноздравствени значај.

Исход предмета

Усвајање знања о процесу нутритивне заштите и медицинске нутритивне превенције. Савладавање вештина нутритивне процене, одабира и спровођења нутритинвих интеревнција у оквиру медицинске нутритивне превенције обољења која имају велики јавноздравствние значај.

Садржај предмета

Теоријска настава

Исхрана и здравље. Енергетске потребе. Хранљиве материје: протеини, масти, угљени хидрати. Регулаторне материје – витамини и минерали - биохемија, физиолошке улоге, нутритивни извори и дневне потребе. Нутритивни водичи и њихова практична примена

Процес нутритивне заштите. Нутритивна процена. Антропометријска мерења и показатељи. Методе процене уноса хране и навика везаних за исхрану. Врсте нутритивних интервенција. Медицинска нутритивна превенција (МНП) и медицинска нутритивна терапија (МНТ).

МНП болести недовољне и преобилне исхране. МНП малигних болести. МНП ментално условљених поремећаја узимања хране. МНП дислипидемија.

Практична настава

Нутритивна процена. Антропометријска мерења и израчунавања. Одређивање енергетских потреба, потреба за хранљивим и регулаторним материјама – витаминима и минералима. Анкете исхране.

План исхране. Израда плана МНП болести недовољне и преобилне исхране, малигних болести,ментално условљених поремећаја узимања хране, дислипидемија. Приказ плана МНП.

Литература

1.Новаковић Б, Јусуповић Ф. Исхрана и здравље. Медицински факултет у Новом Саду; 2014. 2.Новаковић Б, Миросављев М, Јевтић М. Хигијена исхране. Медицински факултет у Новом Саду; 2005.

3. Bendich A, Deckelbaum JR. Preventive Nutrition. Fifth Ed. Humana Press; 2010.

Број часова активне наставе: 6

Теоријска настава: 2

Практична настава: 2

СИР: 2

Методе извођења наставе:

Предавања, вежбе, рад у малој групи, семинарски радови, презентација пројекта

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

1

писмени испит

 

практична настава

10

усмени испт

30

колоквијум-и

40

..........

 

семинар-и

1

 

 

Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари итд......

*максимална дужна 2 странице А4 формата


Студијски програм : Мастер струковне студије јавног здравља, 2 година 3 семестар

Назив предмета: Комуникологија

Статус предмета: обавезан, СА

Број ЕСПБ: 5

Услов: нема

Циљ предмета:

Овладавање знањима и вештинама из области комуникација, у циљу стицања комуникационе компетентности потребне за професионални рад у јавном здрављу, организационој и тимској комуникацији и са социјалним партнерима.

Исход предмета:

Оспособљеност за примену стечених знања и комуникационихвештинау оквиру професионалне надлежности.

Садржај предмета

Теоријска настава:

Општи појмови, аспекти, врсте и стилови комуникације. Вербална и невербална комуникација. Комуникациона компетентност у професионалном раду. Професионални идентитет и комуникација. Препреке у комуникацији. Комуникација у здравству. Специфичности комуникације са одређеним популационим групама. Комуникација и здравствено васпитно саветовање – супортативне методе. Информативна и терапијска комуникација. Психолошко социјални аспект комуникације. Комуникација у тиму. Комуникација у кризним ситуацијама. Управљање и решавање конфликта. Односи са јавношћу. Етика у комуникацији. Политичка и друштвена коректност у комуникацијама.

Практична настава:

Интерактивна настава за развој комуникационих вештина вербалне и невербалне комуникације. Развој вештине асертивне комуникације. Примена СОЛЕР технике у комуникацији. Развој консултацијских вештина. Опсервација и евалуација практичних примера комуникације са пацијентом, општом и стручном јавношћу, комуникације у тиму и са медијима.

Литература:

1.  Јањић В, Петровић М, уредници. Вештина комуникације у здравству. Факултет медицинских наука. Крагујевац. 2017.

2.  Петровић Д, Умешност комуницирања. CLIO. Beograd; 2019.

Број часова активне наставе: 4

Теоријска настава: 3

Практична настава: 1

Методе извођења наставе: предавања, вежбе, консултације, практичне активности студената, семинарски радови, презентација пројекта

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

10

писмени испит

-

практична настава

10

усмени испт

30

колоквијум-и

40

..........

 

семинар-и

10

 

 

Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари итд......

*максимална дужна 2 странице А4 формата


Студијски програм : Мастер струковне студије јавног здравља, 2 година 3 семестар

Назив предмета: Методолошка истраживања у јавном здрављу

Статус предмета: обавезан, СА

Број ЕСПБ:7

Услов:

Циљ предмета

Упознавање са принципима, етичким аспектима и методологијом научно-истраживачког рада у јавном здрављу. Оспособљавање за самостално креирање нацрта истраживања, примену различитих техника прикупљања података, реализацију истраживања, обраду и интерпретацију резултата истраживања.

Оспособљавање за претраживање научне литературе, академско писање и презентаицју резултата истраживања.

Исход предмета

Оспособљавање за самостално претраживање и коришћење научне литературе уз критички осврт на

објављене резултате истраживања,самосталноосмипљавање нацрта истраживања, израду инструмената за прикупљање података у јавноздравственим истраживањима.

Усвајање вештина обраде и тумачења резултата истраживања, представљање резултата и закључака истраживања писменим и усменим путем.

Садржај предмета

Теоријска настава:

Наука и научни метод. Класификација науке. Истраживања у јавном здрављу - специфичности. Врсте истраживања у јавном здрављу. Етички аспекти истраживања у јавном здрављу.

Фазе истраживачког процеса. Избор проблема истраживања. Дефинисање циљева истраживања и постављање хипотеза. Методе истраживања. Технике и инструменти истраживања у јавном здрављу. Узорак, врсте и репрезентативност узорка. Статистичка обрада података добијених истраживањем. Интерпретација добијених резултата и извођење закључака. Представљање резултата истраживања. Врсте научних публикација. Структура оригиналног научног чланка.

Практична настава: Истраживања у јавном здрављу. Претраживање различитих извора научних информација. Критичка оцена објављених научинх радова. Избор проблема истраживања. Израда нацрта истраживања. Дефинисање циљева и хипотеза истраживања. Одабир и дизајнирање инструмената за прикупљање података. Избор узорка истраживања. Обрада података и интерпретација резултата. Писање научног чланка, навођење литературе. Припрема и презентација резултата истраживања путем слајд- презентација,постера и сл.

Литература

1. Савић Ј. Методологија научног сазнања1: Како створити научно дело у биомедицини – друго издање. Београд: Дата Статус; 2013.

2. Ђурић П. Увод у научноистраживачки рад. Нови Сад: Медицински факултет; 2014.

3. McClean S, Bray I, de Viggiani N, Bird E, Pilkington P. Research Methods for Public Health 1st Edition. SAGE Publications; 2019.

Број часова активне наставе: 5

Теоријска настава:2

Практична настава:1

СИР: 2

Методе извођења наставе: Интерактивна предавања и вежбе са фронталним, групним, индивидуалним, и радом у паровима. Самостални рад, претраживање литературе, анализа случајева из праксе, учење

засновано на проблемском задатку, консултације, презентације, радионице и излагање предлога пројеката.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

10

писмени испит

 

практична настава

10

усмени испт

30

колоквијум-и

40

..........

 

Израда нацрта истраживања

10

 

 

Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари итд......

*максимална дужна 2 странице А4 формата


Студијски програм : Мастер струковне студије јавног здравља, 2 година 3 семестар

Назив предмета: Методологија здравственог васпитања

Статус предмета: обавезан, СА

Број ЕСПБ: 8

Услов:Нема

Циљ предмета

Стицање знања из области здравственог васпитања, оспособљавање за процену здравствених потреба и креирање здравствено васпитних програма, постављање циљева и дефинисање здравственоваспитних активности, реализација здравствено васпитних програма кроз примену различитих здравствено васпитних метода и инструмената, евалуација здравствено васпитних програма.

Исход предмета

Оспособљеност за планирање, реализацију и евалуацију здравствено васпитних програма у раду са појединцем, породицом, популационим групама или заједницом у целини у различитим окружењима (васпитно образовне, здравствене установе, радне организације, локална заједница).

Садржај предмета

Теоријска настава:

Здравствено васпитање и јавно здравље.Здравствене потребе. Дефиниције, циљеви и принципи здравственоваспитног рада. Здравствена култура и здравствена писменост. Креирање здравствено васпитних програма. Календар Јавног здравља. Здравствено васпитна средства и садржаји. Поруке у здравствено васпитном раду. Здравственоваспитне методе -комуникационе методе; стицање вештина и методе тренинга; организационе методе у заједници. Медији у здравствено васпитном раду: штампани, мас медији, друштвене мреже.Здравственоваспитне методе прилагођене различитим популационим групама. Праћење и евалуација здравствено васпитних метода.

Практична настава:

Планирање и реализација здравствено васпитног рада. Дефинисање циљева и активности здравствено васпитног програма.Илустрација одабраних практичних примера, критичко сагледавање приоритета за здравствено васпитном интервенцијама, дискусија о одговарајућим здравствено васпитним програмима. Развој вештина за примену здравствено васпитних метода.

Литература

1.  Кекуш Д. Здравствено васпитање. Четврто издање. Београд: ауторско издање; 2021.

2.  Јањић В, Петровић М. Вештина комуникације у здравству. Факултет медицинских наука. Крагујевац; 2017.

3.  Sindik J, Rončević T. Metode zdravstvenog odgoja i promocije zdravlјa. Dubrovnik: Sveučilište u Dubrovniku, Preddiplomski stručni studij Sestrinstva; 2014.

4.  Cottrell, RR, Girvan, JT, McKenzie JF. Principles and Foundations of Health Promotion and Education. 6th ed. Pearson; 2014.

5.  Sharma M, Romas J. Theoretical Foundations of Health Education and Health Promotion. 2nd ed. Sudbury: Jones & Bartlett Learning; 2012.

Број часова активне наставе: 5

Теоријска настава: 3

Практична настава: 2

Методе извођења наставе

Интерактивна предавања и вежбе са фронталним, групним, индивидуалним, радом у тимовима и паровима. Самостални рад, е-учење, претраживање литературе, анализа случајева из праксе, учење засновано на проблемском задатку, консултације, презентације, радионице и излагање предлога пројеката.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

активност у току предавања

10

писмени испит

-

практична настава

10

усмени испт

30

колоквијум-и

40

..........

 

семинар-и

10

 

 

Начин провере знања могу бити различити наведено у табели су само неке опције: (писмени испити, усмени испт, презентација пројекта, семинари итд......

*максимална дужна 2 странице А4 формата